Najnovije

Beogradsko udruženje za pomoć osobama sa autizmom u saradnji sa Centrom za brigu o starima, deci i osobama

sa invaliditetom Novi Beograd, organizovalo je tribinu:

  -  Udružena medicinska stanja i autizam

Na tribini održanoj 27.3.2018.g.  govorila je doc. dr Milica Pejović Milovančević, dečji psihijatar.

 

U sali 1 opštine Novi Beograd sinoć je održana tribina pod nazivom "Udružena medicinska stanja i autizam” 

kojoj je prisustvovao veliki broj roditelja, stručnjaka i studenata.

 

 

Brojni medicinski i bihevioralni problemi često se javljaju sa poremećajem spektra autizma (ASD).

Ova "komorbidna stanja" uključuju anksioznost, depresiju, deficit pažnje / hiperaktivnost (ADHD),

probleme sa gastrointestinalnim traktom(GI) poremećaje spavanja i epilepsiju.Osim opisanih deca sa autizmom

ili drugim poremećajima u razvoju imaju više od dece bez razvojnih smetnji druga zdravstvena stanja kao što su

astma, kožne alergijske promene, druge alergije, I sl. Ono što je važno, pogotovo kada su u pitanju deca

s autizmom koja nisu razvila govor, jeste da se prati njihovo zdravstveno stanje jer vrlo često neporepoznata

zdravstvena stanja (kao što su npr. bolovi) mogu biti razlog dodatnog uznemiravanja. S tim u vezi udružena

medicinska stanja su obično razlog I uključivanja drugih vrsta terapije kao što je medikamentna terapija.

 

 

Dr Milica Pejović Milovančević je održala interaktivno predavanje koje je omogućilo da učesnici tribine i tokom izlaganja

postavljaju pitanja i dobiju odgovor vezano kako za postavljenu temu predavanja tako i za druga pitanja od interesa za

osobe sa autizmom.

 

 

 

Beogradsko udruženje za pomoć osobama sa autizmom u saradnji sa Centrom za brigu o starima, deci i osobama

sa invaliditetom Novi Beograd, organizovalo je tribinu:

  -  (Ne)efikasni modeli tretmana osoba sa autizmom

Na tribini održanoj 27.2.2018.g.  govorio Prof. dr Nenad Glumbić, redovni profesor Univerziteta u Beogradu,

Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju.

 

 

U okviru izlaganja obrađene teme: Izbor tretmana. Kako prepoznati prevaru? Da li su svi tretmani podjednako efikasni?

Da li je svaki tretman prikladan za svaku osobu sa autizmom? Zbog čega se naučno zasnovani tretmani ne primenjuju u praksi?

 

 

U svom izlaganju prof. Glumbić je posebno istakao sledeće:

U izboru tremana pre svega bi se trebalo osloniti na one intervencije čija je efikasnost zasnovana na dokazima.

Sa ranom intervencijom treba početi što pre. Najbolje rezultate daju bihevioralni pristupi. U radu je potrebno obezbediti vizuelnu

podršku i jasnu organizaciju. Efikasan tretman uvek se bazira na saradnji sa roditeljima.

Tretmani sa nedovoljnim stepenom dokazane efikasnosti mogu se koristiti samo kao dodatni (komplementarni).

Intervencije koje su dokazano štetne, kao i one oblike nestandardnih tretmana kojima se garantuju dramatične promene

u kliničkoj slici trebalo bi izbegavati.

 

 

I pored otežanih zimskih uslova tribini se odazvao veliki broj zainteresovanih stručnih radnika, roditelja i studenata koji je

pažljivo pratio izlaganje i uključio se u kasniju diskusiju u Sali 1 opštine Novi Beograd.